MUDRACI SAURIJE

Konstantin Tezeus

   Zidovi Dvorane mudrih mnogo su toga videli za 140 hiljada vekova njenog postojanja.Čim je dvorana nastala,isklesana  duboko u unutrašnjost planine dletom i čekićem vrednim troprstim rukama,zbio se prvi značajan događaj.Bio je to sastanak Saveta.

    Šest reptila sedelo je u dvorani oko kamenog stola.Svaki je sedeo na niskoj,kamenoj stolici nalik na panj.Na sredini stola nalazila se svetiljka,zapravo samo činija s uljem po kom je plivao plovak s fitiljem i plamičkom.Svetiljka je bacala njihove duge senke po grubo isklesanim kamenim zidovima.

    -Predlažem da osnujemo akademiju istine i lepote-reče Kranim Serbr,predsednik Saurije.-istina i lepota uvek su bili, i kroz celu večnost moraju i ostati,glavni cilj i smisao našeg postojanja na ovom svetu.

  Spustio je obe svoje čvornovate troprste ruke na sto.Jedan trenutak vladala je tišina koju je narušavalo samo šištanje vazduha  u nozdrvama prisutnih.Oni i nisu mogli nečujno da dišu.Onda je predsednik kranim žmirnuo svojim debelim kapcima i otvorio čeljust sa 60 oštrih zuba.Nastavio je:

    -Ne smemo da imamo nikakve sličnosti sa životinjama koje jure po džunglama od izlaska do zalaska Sunca,grabe hranu i međusobno se tuku.Mudrost i lepota na ovoj planeti dati su samo nama.te osobine koje nas čine nadmoćnim moramo da    razvijemo do savršenstva.Sama priroda je,u svojoj nedokučivoj mudrosti,odredila da bića koja legu jaja,a to smo mi,bića hladne i smirene krvi,a to smo opet mi,gaje i čuvaju ono lepo i uzvišeno.Zato je dužnost svakog Sofosaura da u životu dostigne najveći mogući stepen znanja,mudrosti i plemenitosti.

    Jedna ruka sa tri prsta digla se u vazduh.Reč je tražio jedan od prisutnih,gmizavac visok kao i ostali-oko 150 centimetara, obučen u ogrtač od tamno zelenog palminog vlakna,s velikom zlatnom kopčom na prednjoj strani.Na zatupastoj glavi koža mu je bila gruba kao površina šišarke.

    -Cenjeni magistre Prosger,izvolite-reče predsednik.

    -Predlažem nešto drugo.Akademija nam nije najvažnija.Država Saurija zauzima još od pamtiveka samo mali deo kontinenta. Zašto ne istražimo i ne naselimo svet?Vi ste,cenjeni predsedniče,svojevremeno govorili da svaki Sofosaur treba da provede barem dvesta godina učeći i samo učeći.Pre početka ovog sastanka čuo sam da je to oko osnivanja akademije navodno već gotova stvar i da će članstvo u akademiji biti obavezno za sve Sofosaure.Ako se to ostvari,ako se svi učlanimo u tu vašu    akademiju istine i lepote...

    -Ne sme tako da se govori-reče neko tražeći reč.I drugi su počinjali da gunđaju.Prosger nastavi povišenim glasom.

    -Onda...onda nam neće ostati ni snage a ni vremena da se raširimo po svetu.Otkako su pre sedamdeset miliona godina naša braća divovskog rasta izumrla,noga sa tri prsta sve ređe hoda svetom.

    -Kakva niska,nedostojna misao!-riknuo je predsednik Kranim na to.Od njegovog glasa žiža na stolu se zalelujala.Senke na zidovima su podrhtavale.

    -Nisam se nadao da će se neko usuditi da digne ruku na našu akademiju,našu budućnost!Ovo nije beznačajno pitanje,ovo pitanje bitno je za budućnost naše države.Zar da se ponašamo kao majmuni?!Da se takmičimo s njima u osvajanju džungli i savana?Da li magistar Prosger predlaže da se tučemo s njima svake godineza poneko izvorište vode ili neku pećinu?Da ih    udaramo kamenjem ili bodemo zašiljenim motkama onako kako se oni neprekidno udaraju i bodu među sobom?Sramna pomisao! Moramo ostati dostojanstveni.naš put je put učenja i lepote,a za to je dovoljno da nas stotinu hiljada mirno živi ovde,u našoj Sauriji.Nisu nam potrebni kontinenti,ni šume pune majmuna!

    Od uzbuđenja je pljesnuo svojim dugim mesnatim repom dva puta po kamenom podu.

    -Tako je,tako je!-začulo se.Prosger je sagnuo glavu i zaćutao.Tog časa sudbina sveta bila je odlučena.

    Vreme je prolazilo.Godine kao zrnca peska,vekovi,milioni godina.Kiše su ispirale planinu po desetak metara svakih milion godina.Tunel koji je vodio od ulaza do dvorane postajao je sve kraći.Ali,u samoj Dvorani mudrih ništa se nije menjalo.

    Jednog dana,posle deset miliona godina,pet reptila održalo je sastanak oko istog starog stola.Svetlo im je davao žižak,isti onaj kao nekada.tavanica poluloptastog oblika i zidovi bili su već potpuno crni i masni od čađi,sto izlizan od naslanjanja    bezbroj ruku,a njegove kamene ivice nisu više bile oštre.

    Reptili su sad bili manjeg rasta,imali su manje zube,ali zato veće,plemenitije oči.ogrtač svakog od njih produžavao se u     tamnozelenu kapuljaču namaknutu preko glave,do samih očiju.Na mestu predsedavajućeg nalazio se Kaden Serbr,daleki potomak nekadašnjeg predsednika.od svih prisutnih,Kaden je bio najmanji rastom.Čak je i njegov rep jedva dodirivao pod,noge nikako.

    -Treba da rešimo molbu naučnice Tilfere-rekao je Kaden Serbr.-Tilifera je zatražila dozvolu da prekine svoje naučno     istraživanje o uticaju pesnika sedmog eona na pesnike devetog da bi snela-jaje.Nije se stideela da napiše baš tu reč-jaje.Njeno je obrazloženje da na svetu ima još samo nas devedeset inteligetnih bića i da taj broj treba povećati.

    -Neprihvatljivo-reče jadan od gmizavaca za stolom.-Prvo,ne želim više da čujem nepristojne reči za ovim stolom.Mogla je to da kaže na kulturniji način.Drugo,nas devedeset Sofosaura više vredi od onih milion majmuna gore u šumama.Mi smo elita, mi smo um ove planete!Broj nije bitan.Nije nam neophodan devedeset prvi,bar ne u ovom veku.A bez potpune studije o pes-   ništvu devetog eona kako ćemo završiti 3522. knjigu enciklopedije?!Predlažem da se molba odbije!

    -Da se odbije-složiše se i ostali.

    Opet su u Dvorani mudrih neprimetno proticali vekovi.kameni svod prostorije napukao je u jednom zemljotresu poznog kenozoika.Kroz tu pukotinu kapala je voda,desetak kapi na sat.Pošto je voda nanosila rastvoreni krečnjak i taložila ga,     vremenom su duž pukotine nastali mnogobrojni stalaktiti teški i po tonu.Dvorana mudrih zato je sad više ličila na odičnu pećinu nego na delo ruku reptila.

    Poslednji sastanak održan je dvadesete godine nove ere po ljudskom računanju vemena.samo su četri Sofosaura,od toga jedna ženka,bili oko stola- poslednja četri Sofosaura na ovom svetu.Malo ih je ostalo,premalo za teški teret nagomilanog     znanja proteklih eona.

   -Priznajem,majmuni bez krzna,koji su se toliko proširili svetom,stekli su i neka znanja-reče slavni Ulim,sadašnji predsedavajći nosilac Ordena multidisciplinarne sinteze.-Ne možemo im poreći izvesno,makar i primitivno znanje,i kakvu-takvu sposobnost jer evo na ovoj našoj planini Saurmon,koja već vekovima...već vekovima...

    Zastao je.Šta li je ono hteo da kaže?U tišini narušavanoj samo šištanjem vazduha kroz nozdrve neko je šapnuo:

    -Podižu selo!?

    -A,da!Na ovoj našoj planini,koja milionima godina zrači kulturom i znanjem u svim pravcima,oni sad podižu selo,tako reći nama na glavi,jedva dvesta koraka ispod nas.Naravno da ne smemo da im smetamo jer oni već vekovima naslućuju da        postojimo,mrze nas,zovu nas zmajevima i uništavaju nas gde god nas nađu.Stravični događaj ubijenog kolege koji je čuvao zlatno runo dovoljna je opomena za sva vremena-ne smemo da im izlazimo na oči.

    -Što se tiče znanja,moja osmatranja pokazuju da oni sad pišu na nekom belom materijalu,imaju škole...Ipak,ipak tako su ograničeni da čak i ne znaju da se nalaze u državi Sauriji.Gotovo cela naša Saurija sada je,koliko mogu da naslutim,u sastavu nečega što oni nazivaju Rimskom imperijom pod vlašćvu nekog Tiberija.

   -Šta je to prema večnosti?-reče drugi Sofosaur pocrneo od starosti.-Nije li uzvišeni Maburstatoris,pesnik petstote generacije osmog eona,napisao:"Šta je sve,o,epohe i vekovi moji,šta je sve prema zvezdama dalekim?"

    Savladani poetskom snagom ovog stiha,njih četvoro pognuli su glave i dugo ostali u tom položaju.tada se dogodio manji zemljotres.Sa svoda je otpalo desetak stalaktita koji su,uz strahovit tresak,popadali po prostoriji i po kamenom stolu.Jedan od njih,težak sedam do osam stotina kilograma,udario je ženku u glavu.

    Dvorana mudrih i danas izgleda isto.Samo,u njoj više nema nikoga.